Otok na jezeru Innisfree

Ustat ću sada i poći, pravo na jezero Innisfree:
Kolibu ću sagradit’ od pruća i od gline.
Imat ću šest redova graha i košnice plesti,
Živjet ću sam sred zujanja i miline.

I mir ću tamo naći, što kaplje u ritmu sporom,
S velova jutra, dok cvrčci razgore iskre žarke;
Tu blistava je ponoć, i purpur gori zorom,
A večer zaleprša krilima konopljarke.

Ustat ću sada i poći, jer vazda sa mnom živi
Pljuskanje jezerske vode, što rub je obale drži;
Bilo da cestom kročim, il’ gazim pločnik sivi,
U srcu ja ga čujem, u samoj srži.

(Prijevod Božica Jelušić)